Zdravlje zemljišta - Aktivnost zemljišta

Kada počnemo da otkrivamo složeni svet zemljišta, shvatimo da postoji mnogo faktora koji doprinose optimalnom funkcionisanju „zdravog zemljišta“ – bili oni hemijski, fizički ili biološki. Biologija zemljišta je posebno uticala na aktuelno zanimanje za zdravlje zemljišta i to sa dobrim razlogom – biološke interakcije u zemljištu su ključne u pokretanju toliko kritičnih funkcija zemljišta – bilo da je to uzimanje hranljivih materija od strane biljke¹, održavanje agregata i strukture zemljišta², poboljšavanje interakcije gasova i vode², zaštita biljke od štetočina i bolesti^3,4 ili stvaranje organske mase^5,6. Mikroorganizmi su bez sumnje nevidljivi pokretači plodnosti zemljišta, a rast biljaka na kraju zavisi od različitih funkcija koje obavljaju ovi različiti organizmi koji žive u zemlji i korenovom sistemu. Jasno je da ima još mnogo toga da se nauči. Još uvek znamo malo – posebno o onom „mikro“ delu biologije. Ali ovaj mikrobiom je ogroman, još uvek neiskorišćen resurs sa izvanrednim potencijalom da poboljša naše načine proizvodnje. Ako iskoristimo ove raznovrsne mikrobne saveznike, budući načini proizvodnje mogu razviti kombinaciju ciljanih inokulanata koji bi u kombinaciji sa određenim strategijama doneli mnoge prednosti: snabdevanje hranljivim materijama, odbijanje štetočina i formiranje plodnosti zemljišta tokom vremena na prirodniji i više održiv način, nego što je to trenutno slučaj.

Evo nekoliko jednostavnih strategija koje se mogu primeniti kako bi se poboljšale biološke funkcije zemljišta:

• Održavanje živog korena
  • Prekrivanje zemljišta živim biljkama omogućava da koren i njegove izlučevine neprekidno hrane i zemljište i podržavaju njegovu biotu. Neprekidno gajenje useva, zeleno đubrivo ili upotreba vansezonskih međuuseva su idealni.
• Organski dodaci
  • Kompost ili stajnjak snabdevaju zemljište dobrim materijama i ugljenikom i nutrijentima koji poboljšavaju funkcionalnost.
• Organsko đubrivo
  • Kompost ili stajnjak predstavljaju nespecifičnu vakcinu. Ali, u zavisnosti od okolnosti, možda će biti potrebna specijalna vakcina za ciljanu reakciju. Trenutno se uspešno koriste rizobije kod povrća i mikorizne gljive kod voća. Pored toga, mogućnosti su raznovrsne kao i sam mikrobiom.   
• Raznovrsnost biljnih vrsta
  • Pokazalo se da upotreba mešovitih međuuseva, pašnjaka sa više vrsta trave i mešovite kulture povećavaju biološku funkciju zemljišta.
• Minimalna obrada zemljišta
  • Odsustvo obrade, minimalna obrada ili obrada u trakama pomažu da se umanji fizičko narušavanje životnog prostora u zemljištu.
• Smanjena upotreba đubriva i pesticida
  • Prekomerna upotreba đubriva i pesticida može narušiti biološku funkciju.

Koliko god da je biologija zemljišta važna, ona i dalje mora da funkcioniše u okviru matrice zemljišta, koja je hemijski i fizički svet za sebe. Stoga moramo da govorimo o biologiji u ovom širem kontekstu – na kraju krajeva, to je interakcija. Analiza zemljišta je uobičajeno sredstvo koje većina poljoprivrednika koristi kako bi odredila hemijske parametre zemljišta. Hajde da pogledamo nekoliko ključnih faktora gde se hemija i biologija ukrštaju. Hemija zemljišta je vrlo složena tema i o njoj ima više nego dovoljno štiva za čitanje. Umesto da izmišljam rupu na saksiji, istaknuću nekoliko tačaka – detaljnije bavljenje hemijom zemljišta ćemo ostaviti za neki budući članak.

U mnogim delovima sveta standardne analize zemljišta ispituju samo nekoliko parametara – npr. najvažnije hranljive materije i pH vrednost. Međutim, ograničenje ili neravnoteža nekog od važnih nutrijenata može uticati na rast i razvoj biljaka. Zato treba testirati makro- i mikrominerale (koliko god je redovno moguće). Ne zaboravite na manje razmatrane elemente – npr. molibden, kobalt i nikl. I oni igraju važnu ulogu u metabolizmu i vezivanju azota. Često se previdi da su i mikroorganizmima u zemljištu potrebne hranljive materije – baš kao i makro- i mikrominerali. Uvek se jako fokusiramo na potrebe biljke, ali da se vratimo na molibden, kobalt i nikl: bakterije koje vezuju azot ne mogu da vežu atmosferski azot bez ovih važnih minerala tako da njihovo odsustvo može uticati na celokupan potencijal vezivanja azota za biljku.

Većina analiza zemljišta obično meri udeo testiranih elemenata koji je dostupan biljci. Međutim, zemljište ima velike dodatne rezerve minerala koji ipak postoje, iako nisu nužno dostupni biljkama. Ova rezerva nutrijenata često desetostruko prevazilazi onaj deo koji je dostupan biljkama. Sve ove hranljive materije su nerastvorljive, zarobljene i stoga nedostupne biljci⁷. Međutim, mikroorganizmi u zemlji imaju nebrojene strategije i načine za oslobađanje i rastvaranje ovih hranljivih materija. To čine lučenjem posebnih enzima i kiselina koji oslobađaju zarobljene minerale u zemljištu tako da ih biljke mogu iskoristiti^8,9. To je jedan od glavnih razloga zašto strategija poboljšanja funkcije zemljišta može smanjiti zavisnost od veštačkih đubriva – oslobađanjem svih ovih rezervi. Mnogi poljoprivrednici širom sveta koji su se usredsredili na biologiju zemljišta smanjuju unos đubriva i zadržavaju profitabilnost. Naravno, takve strategije treba uvek posmatrati i kontekstu dominantnog tipa zemljišta i uslova okoline. I – kako je terraHORSCH već pisao – najbolji put je integrisan pristup koji se fokusira na više različitih strategija.