Zahvaljujući autonomnim tehnologijama, i poljoprivredne mašine se mogu slobodno kretati i raditi. Kompletna automatizacija je još uvek u fazi razvoja, ali već vidimo veliki napredak na tržištu. I firma HORSCH Maschinen GmbH radi na razvoju od automatizacije do sistema autonomne vožnje. Ovo će u budućnosti omogućiti autonomne poljoprivredne mašine.
Mihael i Filip Horš (Michael i Philipp Horsch) se već neko vreme bave temama poput automatizacije i sistema autonomne vožnje. Početkom 2000-ih kupili su prvi AutoFarm GPS sistem upravljanja. To je bio prvi RTK sistem koji je omogućavao vožnju u rasponu od jednog centimetra. „Kada je uspelo, odmah smo pomislili: ako tako nešto radi, onda bi trebalo da imamo i mogućnost potpuno autonomne vožnje. Ali u to vreme od projekta nije bilo ništa. Kada smo kupili naše sadašnje ogledno gazdinstvo AgroVation u Češkoj, imali smo priliku da se usredsredimo na CTF i planiranje stalnih tragova. Prvo smo krenuli sa agronomske tačke gledišta, ali smo ubrzo shvatili da se CTF pre svega zasniva na planiranju. To je bio novi korak u napred, ka sistemima autonomne vožnje“, kaže Mihael Horš.
Mnoge stvari koje se danas dovode u vezu sa pojmom autonomno, Filip Horš bi radije nazvao automatizacijom. Pre svega, procesi na terenu su automatizovani i potencijal postignuća se koristi punim kapacitetom. „Uzmimo primer traktora koji vozi sa GPS-om i može samostalno da vozi u nazad – za početak ovo je samo korak ka automatizaciji. U traktoru i dalje sedi neko ko ga kontroliše. Autonomno znači da nema traktoriste. A mi govorimo o različitim vozilima npr. bez kabine. I što je izuzetno važno: automatizacija dolazi pre autonomne vožnje. To je definitivno prvi korak. Kako je automatizacija godinama bila važna tema, dobro napredujemo. Međutim, još uvek ima dosta prepreka koje treba preći dok ne postignemo potpunu autonomiju“, objašnjava on.
Da bi danas mogli raditi delimično autonomno, potrebno je ispuniti tri posebna uslova: sistem planiranja stalnih tragova, geofensing tj. digitalna ograda i pitanje bezbednosti. „Danas to rešavamo postavljanjem „rukovaoca“ sa daljinskim upravljačem na teren, čiji je zadatak da sve nadgleda i da interveniše u slučaju nužde. Daljinski upravljač ima domet od 500 m. Ova tri aspekta su važna kako bismo bili sigurni da ćemo uskoro moći da radimo na terenu delimično autonomno na bezbedan način“, kaže Filip Horš. Sledeći korak biće sistem senzora kako bi se mašina mogla nadgledati npr. u slučaju zagušenja radnih organa. „Sa tehničke tačke gledišta radimo na različitim konceptima, jer trenutno još uvek ne znamo šta će proći testiranje i u kojim uslovima. Ono što znamo je da u praksi moramo da primenimo različite koncepte, da vežbamo, učimo i razvijamo se. U svakom slučaju, naš pristup je oslobođen bilo kakvih predrasuda“, dodaje Horš.
Međutim, za primenu sistema autonomne vožnje u praksi nisu važne samo tehničke inovacije, već i trenutna pravna situacija. Trenutno zakonodavci tretiraju put i njivu kao jednake. Ali po mišljenju Mihaela Horša tu postoje razlike, posebno u pogledu različitih brzina na putu i na njivi ili u vezi sa učešćem u saobraćaju. „Potreba za redefinisanjem i pritisak javnosti da se konačno stvore odgovarajući okvirni uslovi su ogromni. Ako bismo odvojili put i njivu, mogli bismo mnogo brže započeti rad na njivi.“ Sledeća stavka koju smatra bitnom je mogućnost homologacije koncepta bezbednosti npr. sistema kamera, radara i lidarskih sistema. „Nadamo se da će se u narednih nekoliko godina bezbednosni sistemi razviti tako da mogu da se homologizuju, jer smo sa tehničke tačke gledišta spremni. Sve ovo je sasvim dovoljno za ogledno gazdinstvo, jer ovde želimo da prikupimo iskustva, testiramo mašine i integrišemo ih u procese gazdinstva“, navodi Mihael Horš.
I u budućnosti će tehničku realizaciju uglavnom voditi sledeće generacije koje odrastaju u današnjim digitalnim uslovima. Promene su već vidljive. „Vreme generacije – kojoj inače i ja pripadam – koja sedi u potpuno klimatizovanim kabinama, se bliži kraju. Sledeća generacija već čeka da preuzme kormilo, ima 14 do 18 godina i naviknuta je na digitalno okruženje. Sposobnost rada sa ekranima osetljivim na dodir, pametnim telefonima i tabletima im je gotovo urođena. Ovi mladi ljudi potpuno intuitivno kontrolišu sve što se kreće bez da su ikada pročitali uputstvo za upotrebu. Korisnici su već tu. Mi moramo da ispunimo njihove zahteve“, komentariše Mihael Horš. HORSCH će nastaviti da radi na ovim zahtevima i tako ćemo stalno imati vesti o razvoju projekata.
